Autor: Imâm Abû Bakr al-Âdžurrî
Izvor: aš-Šarî´ah, str. 283-290

215 – Držite se svog znanja, da nas i vas Allâh uputi ka ispravnom govoru i djelu, da sljedbenici istine (Ahl-ul-Ḫaqq) opisuju Allâha onako kako je On Sam Sebe opisao i na način kako su Ga opisali Njegov Poslanik (صلى الله عليه وسلم ) i njegovi sljedbenici.

Ovo je metodika upućenih. Ovi opisi se neće osporavati već će se pokoravati njima i vjerovati u to da se Allâh (عزَّوجَلَّ) smije. Tako su Ga opisali Poslanik (صلى الله عليه وسلم ) i njegovi sljedbenici. Dakle, ovo poriče samo osoba koju učenjaci osuđuju.

216 – Abû Hurejre (رضي الله عنه) prenosi da je Poslanik  (صلى الله عليه وسلم) rekao:

“Allâh (تعالی) se smije dvojici. Jedan ubije drugog a obojica uđu u Džennet. Ubijeni se bori radi Allâha a ubici Allâh (عزَّوجَلَّ) oprosti. Zatim se ubica bori radi Allâha i pogine kao šehid.” [1]

217 – Abû Razîn al-´Uqajlî (رضي الله عنه) prenosi da je Poslanik (صلى الله عليه وسلم ) rekao:

“Naš Gospodar se smije svojim robovima kada se predaju a kad je Njegova promjena u stvari blizu.” Ja sam rekao: “Allâhov Poslaniče, je li  se naš Gospodar smije?” On je rekao: “Da.” Zatim sam rekao: “Jedan Gospodar koji se smije nas onda neće uskratiti ikakvog dobra.” [2]

218 – Ibn Mes´ûd (رضي الله عنه) prenosi da je Poslanik (صلى الله عليه وسلم) rekao:

“Je l’ me nećete pitati zašto se smijem? Smijem se čovjeku kome se smije Gospodar stvorenja, kad Mu čovjek kaže: “Je li Ti to zbivaš šalu sa mnom?” Onda On kaže: “Ne šalim se stobom, ali Ja imam sve u Svojoj vlasti.” Zatim Ga On uvede u Džennet.” [3]

219 – Nu´ajm bin Hammâr (رضي الله عنه) je rekao:

“Jedan čovjek je došao Poslaniku (صلى الله عليه وسلم) i rekao: “Koji šehidi su najbolji?” On je rekao: “Oni koji se bore u redu i ne okreću se sve dok ne poginu. Oni će se sakupiti na visokim mjestima u Džennetu. Tvoj Gospodar (عزَّوجَلَّ) se smije njima. Ako se On nasmije na Svoga roba u posebnoj prilici, taj neće biti izveden pred sud. “ [4]

220 – Ibn Mes´ûd je rekao:

“Allâh (عزَّوجَلَّ) se smije dvojici. Jedan od njih je čovjek koji ustane u pola noći kako bi se abdestio i obavio molitvu dok njegova porodica spava. Allâh (عزَّوجَلَّ) se smije njemu. Druga osoba je čovjek koji se čvrsto bori protiv neprijatelja nakon što su njegovi prijatelji pobjeđeni sve dok mu Allâh (تعالی) ne podari šehadet.” [5]

221 – Mi vjerujemo u ove ḫadişe bez osporavanja ili zamišljanja. Oni koji su nam prenijeli ove ḫadişe su oni koji su nam prenjeli ḫadişe o abdestu, molitvi, zekatu, postu, hadždžu, džihâdu i sve ostale propise u vezi s dozvoljenim i zabranjenim. Učenjaci su ih prihvatili na najbolji mogući način i samo oni koji slijede metodiku Mu´tezila poriču ove ḫadişe. Oni koji se protive ovim ḫadişima, odbacuju i osporavaju ih, u te ljude treba sumnjati i izbjegavati ih.

 

[1] Buḥârî (2826), Muslim (1890), Ibn Mâdže (191)

[2] Ibn Mâdže (181) i Aḫmed (4/11). Al-Albânî je rekao: ”Ḫadiş je dobar” (Ṣaḫîḫ Sunen Ibn Mâdže (1/78))

[3] Muslim (187), Aḫmed hmed (1/391), Ibn Ḫibbân (7430) i dr.

[4] Aḫmed (5/287), Abû Ya´lâ (6855), al-Bajheqî u ”al-Asmâ’ was-Sifât” (2/221) i dr. Al-Hejsemî je rekao: ”Prenosioci ovog ḫadişa su pouzdani.” (Madžma´-uz-Zawâ’id (5/292))

[5] Al-Bajheqî u ”Al-Asmâ’ was-Sifât” (2/220)