“Temelji Sunneta” (ar. “Uṣûl-us-Sunnah”)

Imâma Aḫmeda bin Ḫanbela

بسم الله الرحمن الرحيم

Komentar cijenjenog Alima Dr. Rabî` bin Hâdî al-Madḥalî – Allâh ga sačuvao

   Rekao je Imâm Aḫmed:

”A najbolji od ovog ummeta, nakon njegovog Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم  je Abu Bakr, zatim ’Umar bin Ḥattab a onda ’Uşman ibn ’Affan. Dajemo prednost ovoj trojici, baš kao što su aṣḫabi Allâhovog Poslanika davali prednost njima. Oni (aṣḫabi) se nikada nisu razišli u tome.

 Onda, nakon ove trojice, pet aṣḫaba šûre: ’Ali ibn Abu Talib, az-Zubejr, Ṭalḫa, Abdur-Rahmân bin ´Awf i Sa’d ibn Abi Waqqas. Svaki od njih je bio dostojan ḥilafeta i svaki od njih je bio imâm (vođa). Po potanju ovoga se oslanjamo na ḫadiş Ibn ’Umara: ”Dok je Allâhov Poslanik صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم  bio živ, a njegovi aṣḫabi rašireni svugdje, mi smo nabrajali: Abu Bakr (da je prvi), onda ’Umar, onda ’Uşman – onda bi šutjeli.”[1] 

A onda, nakon pet aṣḫaba šûre, su aṣḫabi koji su se borili na Bedru od muhadžira. Nakon njih, aṣḫabi koji su se borili na Bedru od ensarija, svaki od njih ima prednost u skladu sa njegovom hidžrom i prednošću (u primanju Islâma).

A onda, najbolji ljudi nakon ovih aṣḫaba Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم , je generacija u kojoj je on poslan. Svako ko se družio sa njim, bilo godinu, mjesec, dan, sahat ili ga je prosto samo vidio – on je od njegovih aṣḫaba. Njegovo druženje  je u skladu sa tim koliko se dugo družio sa njim (Poslanikomصَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم ) i sa mjerom u kojoj je on imao prednost u boravku sa njim, slušanju njega i gledanju u njega.

    Tako je onaj koji je najnižeg ranga među njegovim aṣḫabima bolji od generacije koja nije vidjela Poslanika. Čak i kada bi sreli Allâha sa svim dobrim djelima, bili bi oni koji su se družili sa Allâhovim Poslanikom, koji su ga vidjeli i čuli, bolji.”

Objašnjenje:

”A najbolji od ovog ummeta, nakon njegovog Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم  je Abu Bakr.” dakle što se tiče vrline i odlikovanja aṣḫaba, to je utvrđeno u Allâhovoj Knjizi, u Sunnetu Allâhovog Poslanika i koncenzusom svih muslimana osim sljedbenika zablude, od ḥawaridža i rafiḍija. Allâh kaže:

وَالسَّابِقُونَ الْأَوَّلُونَ مِنَ الْمُهَاجِرِينَ وَالْأَنصَارِ وَالَّذِينَ اتَّبَعُوهُم بِإِحْسَانٍ رَّضِيَ اللَّهُ عَنْهُمْ وَرَضُوا عَنْهُ وَأَعَدَّ لَهُمْ جَنَّاتٍ تَجْرِي تَحْتَهَا الْأَنْهَارُ خَالِدِينَ فِيهَا أَبَدًا ۚ ذَ‌ٰلِكَ الْفَوْزُ الْعَظِيمُ

”Allâh je zadovoljan prvim muslimanima, muhadžirima i ensarijama i svima onima koji ih slijede dobra djela čineći, a i oni su zadovoljni Njime; za njih je On pripremio Džennetske bašče kroz koje rijeke teku, i oni će vječno i zauvijek u njima boraviti. To je veliki uspjeh.” [at-Tawba 100]

Allâh takođe kaže:

لَا يَسْتَوِي مِنكُم مَّنْ أَنفَقَ مِن قَبْلِ الْفَتْحِ وَقَاتَلَ ۚ أُولَـٰئِكَ أَعْظَمُ دَرَجَةً مِّنَ الَّذِينَ أَنفَقُوا مِن بَعْدُ وَقَاتَلُوا ۚوَكُلًّا وَعَدَ اللَّهُ الْحُسْنَىٰ

”Nisu jednaki među vama koji su davali priloge prije pobjede i lično se borili – oni su na višem stupnju od onih koji su poslije davali priloge i lično se borili, a Allâh svima obećava nagradu najljepšu.” [al-Ḫadid 10]

Ajet ukazuje na to da je onima koji su udjeljivali i lično se borili prije pobjede Allâh obećao nagradu najljepšu, ali je takođe i onima koji su poslije davali priloge i borili se, Allâh obećao nagrade, dakle svima su obećane nagrade najljepše (iako nisu na istom stupnju). Allâh takođe kaže:

مُّحَمَّدٌ رَّسُولُ اللَّهِ ۚ وَالَّذِينَ مَعَهُ أَشِدَّاءُ عَلَى الْكُفَّارِ رُحَمَاءُ بَيْنَهُمْ ۖ تَرَاهُمْ رُكَّعًا سُجَّدًا يَبْتَغُونَ فَضْلًا مِّنَ اللَّهِ وَرِضْوَانًا ۖ سِيمَاهُمْ فِي وُجُوهِهِم مِّنْ أَثَرِ السُّجُودِ ۚ ذَ‌ٰلِكَ مَثَلُهُمْ فِي التَّوْرَاةِ ۚ وَمَثَلُهُمْ فِي الْإِنجِيلِ كَزَرْعٍ أَخْرَجَ شَطْأَهُ فَآزَرَهُ فَاسْتَغْلَظَ فَاسْتَوَىٰ عَلَىٰ سُوقِهِ يُعْجِبُ الزُّرَّاعَ لِيَغِيظَ بِهِمُ الْكُفَّارَ

Muḫammed je Allâhov Poslanik, a njegovi su sljedbenici strogi prema nevjernicima, a samilosni među sobom; vidiš ih kako ruku’ i sedždu čine, želeći Allâhovu nagradu i zadovoljstvo – na licima su im znaci, tragovi od padanja licem na tlo. Tako su opisani u Tawratu. A u Indžilu: oni su kao biljka kad izdanak svoj izbaci pa ga onda učvrsti, i on ojača, i ispravi se na svojoj stabljici izazivajući divljenje sijača – da bi On s vjernicima najedio nevjernike. [al-Fatḫ 29]

Također Allâhov govor u suri al-Ḫašr:

لِلْفُقَرَاءِ الْمُهَاجِرِينَ الَّذِينَ أُخْرِجُوا مِن دِيَارِهِمْ وَأَمْوَالِهِمْ يَبْتَغُونَ فَضْلًا مِّنَ اللَّهِ وَرِضْوَانًا وَيَنصُرُونَ اللَّهَ وَرَسُولَهُ ۚ أُولَـٰئِكَ هُمُ الصَّادِقُونَ  *  وَالَّذِينَ تَبَوَّءُوا الدَّارَ وَالْإِيمَانَ مِن قَبْلِهِمْ يُحِبُّونَ مَنْ هَاجَرَ إِلَيْهِمْ وَلَا يَجِدُونَ فِي صُدُورِهِمْ حَاجَةً مِّمَّا أُوتُوا وَيُؤْثِرُونَ عَلَىٰ أَنفُسِهِمْ وَلَوْ كَانَ بِهِمْ خَصَاصَةٌ ۚ وَمَن يُوقَ شُحَّ نَفْسِهِ فَأُولَـٰئِكَ هُمُ الْمُفْلِحُونَ  *  وَالَّذِينَ جَاءُوا مِن بَعْدِهِمْ يَقُولُونَ رَبَّنَا اغْفِرْ لَنَا وَلِإِخْوَانِنَا الَّذِينَ سَبَقُونَا بِالْإِيمَانِ وَلَا تَجْعَلْ فِي   قُلُوبِنَا غِلًّا لِّلَّذِينَ آمَنُوا رَبَّنَا إِنَّكَ رَءُوفٌ رَّحِيمٌ

” I siromašnim muhadžirima koji su iz rodnog kraja svoga protjerani i imovine svoje lišeni, koji žele da Allâhovu milost i naklonost steknu, i Allâhu i Poslaniku Njegovom pomažu – to su, zaista, iskreni (vjernici).   I oni koji su još prije njih Medinu nastanili i îmân prihvatili; oni vole one koji im se doseljavaju i u grudima svojim nikakvu tegobu, zato što im se daje, ne osjećaju, i više vole njima nego sebi, mada im je i samima potrebno. A oni koji se uščuvaju lahkomosti, oni će, sigurno, uspjeti.   Oni koji poslije njih dolaze – govore: ”Gospodaru naš, oprosti nama i braći našoj koja su nas u vjeri pretekla i ne dopusti da u srcima našim bude imalo zlobe prema vjernicima; Gospodaru naš, ti si, zaista, Dobar i Milostiv! 10” [al-Ḫašr 8-10]

Dakle neprijatelji aṣḫaba, kao rafiḍije i ḥawaridž, nisu njihova braća, već su srca njihova ispunjena pakosću i mržnjom prema aṣḫabima Poslanika. Ova mržnja i pakost prema njima se iskazala u njihovom govoru i njihovim knjigama, od ogovaranja i napadanja do proglašavanja aṣḫaba nevjernicima.

Imâm Malik je u vezi riječi ”da bi On s vjernicima najedio nevjernike”, i riječi ”Gospodaru naš, oprosti nama i braći našoj koja su nas u vjeri pretekla”, rekao: ”Za njih nema udjela u nagradi. Dakle nagrada je samo za one poslije njih (aṣḫaba) koji su zadovoljni njima, poznaje njihovo mjesto i stepen i moli se ovom dovom: ”Gospodaru naš, oprosti nama i braći našoj koja su nas u vjeri pretekla”. Ali oni poslije njih koji ih proklinju, ogovaraju i smatraju nevjernicima, ne zaslužuju nikakvu nagradu, čak mogu upasti u nevjerstvo u Allâha kao što On kaže: ”da bi On s vjernicima najedio nevjernike”, znači sa njima može jedino nevjernik biti nezadovoljan, da nas Allâh sačuva nevjerstva.”

”Zatim ’Umer bin Ḥattab a onda ’Usman” Kao što je to prenešeno u Buḥarijinoj zbirci ḫadişa: ”Dok je Allâhov Poslanik صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم  bio živ, a njegovi aṣḫabi rašireni svugdje, mi smo nabrajali: Abu Bakr (da je prvi), onda ’Umar, onda ’Usman.”[2] 

Također iz mnogih izvornih tekstova, mnoge nagrade i poziv ka tome da se aṣḫabi cijene i vole, neka je Allâh zadovoljan njima. Iz stvarne istorije ḥilafeta se može vidjeti prednost Abu Bakra, zatim ’Umera, zatim ’Usmana, zatim ’Alije. Tu je postojalo razilaženja među sljedbenicima Sunneta vezano za to ko je preči (bolji) ’Ali ili ’Usman? Kasnije je nestalo ovog razilaženja i sljedbenici Sunneta su saglasni u ovome, dakle da je najbolji od ljudi (poslije Poslanika) Abu Bakr, zatim ’Umar, zatim ’Usman, zatim ’Ali, zatim desetorica koji su (još za života Poslanika) obradovani džennetom, a oni su: az-Zubejr ibn al-Awwam, Ṭalḫa bin ’Ubejdullâh, ’Abdur-Raḫman bin ’Auf, Ṣa’d bin Abi Waqqas, Sa’id ibn Zajd bin ’Amrun bin Nufejl, Abu ’Ubejda ’Amir bin al-Džerrah. Oni sačinjavaju desetoricu kojima je Poslanik potvrdio džennet pa zbog toga i mi tvrdimo za njih džennet i pritvrđujemo njihovu prednost. Nakon njih pritvrđujemo prednost ostalih aṣḫaba jer im je Allâh svima obećao najbolje nagrade i oni su in ša’ Allâh svi u džennetu. Poslanik je rekao o učesnicima bitke na Bedru: ”Možda je Allâh pomilovao učesnike Bedra i rekao im: ’Radite šta hoćete, Ja sam vam već oprostio!”[3]  Značenje ovoga jeste da oni neće ući u džehennem nakon ovog oprosta, također niko neće ući u vatru od onih koji su dali prisegu ispod drveta. (Rekao je Poslanik) ”Neće u vatru ući niko od onih koji su dali prisegu ispod drveta.”[4] Dakle oni koji su dali prisegu na Ḫudejbiji. Mi ih po redu navodimo: Najbolji među  aṣḫabima su prvi četvorica, zatim ostali od desetorice, zatim oni koji su dali prisegu na Aqabi, zatim učesnici bitke na Bedru, zatim oni koji su dali prisegu na Huḍejbiji (Ahl-ul- bejatir-Radvan), zatim ostali aṣḫabi neka je Allâh zadovoljan svima njima. Njihove odlike su na raznim stepenima kako će ih spomenuti Imâm Aḫmed, Allâh mu se smilovao.

”Onda, nakon ove trojice, pet aṣḫaba šûre: ’Ali ibn Abi Talib, az-Zubejr, Ṭalḫa, Abdur-Raḫman ibn Auf i Ṣa’d (ibn Abi Weqqas). Svaki od njih je bio dostojan ḥilafeta” Pogledajte kako Imâm Aḫmed ukazuje poštovanje njima riječima, ”Svaki od njih je bio dostojan ḥilafeta” Zašto? Zbog toga što je njih ’Umar (ibn Ḥattab) predložio rekavši: ”Odaberite nekoga od njih, ko god bude odabran od njih bit će ḥalifa.” Imâm Aḫmed je dakle zbog Umarovog prijedloga njih za ḥilafet naveo da su oni svi bili vođe i da je svaki od njih bio dostojan ḥilafeta.

”Po potanju ovoga se oslanjamo na ḫadiş Ibn ’Umara: ”Dok je Allâhov Poslanik صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم  bio živ, a njegovi aṣḫabi rašireni svugdje, mi smo nabrajali: Abu Bakr (da je prvi), onda ’Umar, onda ’Usman – onda bi šutjeli.”[5] A onda, nakon pet aṣḫaba šûre, su aṣḫabi koji su se borili na Bedru od muhadžira.” Kao što vam je poznato, sljedbenici sunneta su zbog studija i istraživanja odlika Alije, a tih istraživanja ima veoma mnogo a takođe je i činjenica davanja prisege i odabira njega od strane aṣḫaba, Alija biva na četvrtom mjestu po ḥilafetu i po prednosti među aṣḫabima. ”A onda, nakon pet aṣḫaba šûre, su aṣḫabi koji su se borili na Bedru od muhadžira. Nakon njih, aṣḫabi koji su se borili na Bedru od ensarija.” Neki učenjaci daju prednost onima koji su dali prisegu na Aqabi nad učesnicima bitke na Bedru a većina njih koji su dali prisegu na Aqabi su učestvovali na Bedru.

”Nakon njih, aṣḫabi koji su se borili na Bedru od ensarija, svaki od njih ima prednost u skladu sa njegovom hidžrom i prednošću (u primanju Islâma).” Na osnovu ovoga, učesnici na bedru se razlikuju međusobno, a i oni koji su dali prisegu na Aqabi se razlikuju međusobno kao što se također međusobno razlikuju muhadžiri tako se isto međusobno razlikuju ensarije. Isto tako se svi razlikuju na osnovi onoga što im je Allâh darovao od vrline, znanja i pomaganja Islama imetkom i životom.

”A onda, najbolji ljudi nakon njih” znači nakon njih deset, nakon učesnika na Bedru i nakon onih koji su dali prisegu na Ḫuḍejbiji i ostalih, ”najbolji ljudi nakon ovih Poslanikovih صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم aṣḫaba, je generacija u kojoj je on poslan.” Znači da su ostali nižeg stepena od onih prvih jer su manje bili uz Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم  u džihâdu i borbi. Ali, sami rang aṣḫaba je ogromna prednost koju ne mogu postići generacije poslije njih od Tabi’ina ma šta učinili od dobrih dijela.

(Riječi Imâma Aḫmeda:) ” Svako ko se družio sa njim, bilo godinu, mjesec, dan, sahat ili ga je prosto samo vidio” ovo je definicija Imâma Aḫmeda za aṣḫabe i to je razlog zašto aṣḫabi imaju takvu poziciju i prednost. Samo da je na trenutak vidio Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم  postaje jedan od njegovih aṣḫaba, a kamo li oni koji su bili uz Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم godinu, mjesec, dan ili sahat.

Definicija aṣḫaba je kao što znate: ”Onaj ko je vidio Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم  vjerujući u njega i umre kao musliman.” Samo da ga je vidio, iako nije prenio od njega ništa, on je jedan od njegovih aṣḫaba, postiže ovaj veličanstveni stepen i spada pod one za koje je Poslanik صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم rekao: ”Ne grdite moje aṣḫabe, jer tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, kada bi neko od vas udijelio zlata koliko je brdo Uḫud nebi se moglo porediti sa pregršti koju udjeli jedan od njih, čak ni za pola pregršti.”[6]  Svi su oni in ša’ Allâh na ovom veličanstvenom stepenu.

Kaže Imâma Aḫmed ”on je od njegovih aṣḫaba” znači samo što ga je vidio i vjerovao u njega, ”njegovo druženje (suhba) je u skladu sa tim koliko se dugo družio sa njim (Poslanikomصَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم )” Znači onoliko dugo koliko je bio uz njega. Abu Bakr, ’Umar, ’Usman i Ali bili su muhadžiri i živjeli su sa Poslanikom صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم u Mekki i u Medini, borili se sa njim, udjeljivali i tako dalje. Oni su bolji od drugih, tako i sljedeći pa sljedeći do posljednjeg od njih koji su primili Islâm nakon oslobađanja Mekke, iako je neko od njih samo vidio Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم sahat ili trenutak, spada među njegovim aṣḫabima i postiže ugled i prednost njegovih صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم  aṣḫaba.

Kaže (Imâm Aḫmed): ”Njegovo druženje (suhba) je u skladu sa tim koliko se dugo družio sa njim (Poslanikomصَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم ) i sa mjerom u kojoj je on imao prednost u boravku sa njim, slušanju njega i gledanju u njega.

    Tako je onaj koji je najnižeg ranga među njegovim aṣḫabima bolji od generacije koja nije vidjela Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم . Čak i kada bi sreli Allâha sa svim dobrim djelima.” Aṣḫab najnižeg ranga je bolji od najboljeg tabi’ina iako bi ovaj činio najbolja djela i svake vrste dobra, ne može postići prednost i vrline aṣḫaba. To zbog toga što kada bi neko od nas udijelio koliko brdo Uḫud zlata nebi se moglo porediti sa pregršti nekoga od njih pa čak ni sa pola toga. Koliko god nastojali i trudili se ne možemo postići ni koliko su oni postigli sa pola pregršti, pa kako onda da postignemo kada su oni udjeljivali sav svoj imetak? Ima aṣḫaba koji su sav svoj imetak dali za Islâm, ima onih koji su dali većinu svog imetka, ima onih koji su od svog imetka opremili vojsku kao ’Usman (neka je Allâh zadovoljan sa njim), ima ih i ima ih. Davali su svoje imetke na Allâhovom putu, a to obuhvata i da su udjelili datulu ili pola pregršti ili bilo šta da su udjelili, ne može se porediti sa bilo čim. To je blagodat kojom Allâh daruje onoga koga On hoće, Allâh kaže:

ذَ‌ٰلِكَ فَضْلُ اللَّهِ يُؤْتِيهِ مَن يَشَاءُ

”To je Allâhov dar, koji On daje kome hoće.” [Al-Maide 54]

  Oni su najbolji ljudi nakon Poslanîkâ i čovječanstvo neće upamtiti nakon Poslanîkâ ikoga u povijesti čovječanstva kao što su bili aṣḫabi. Nije poznato da iko ima vjerovanje, ubjeđenje, iskrenost, zalaganje, trud, požrtvovanje kao što su oni imali. Allâh je sa njima otvorio srca, uputio narode i obasjao ummet kroz ono što su oni prenijeli od Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم . Njihovom borbom je opstala ova vjera i zbog toga zaslužuju od nas svo poštovanje i uvažavanje.

Ahu-ul-Sunna uvažavaju i cijene aṣḫabe pa su rekli: ”Ko podcijeni jednog aṣḫaba on je zindîk.”[7] Samo što je podcijenio, a šta onda sa onima koji napadaju, vrijeđaju i smatraju ih nevjernicima i licemjerima? Ko podcijeni nekog od aṣḫaba on je pokvareni rafiḍija.[8] Ovo je draga braćo istina i to je odbrana časti Poslanikovih صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم  aṣḫaba. Kako i ne bi kad je Allâh zadovoljan njima. Kako i ne bi kad im je On obećao Džennet. Kako i ne bi kad ih je On pohvalio i uzdigao na taj veličanstveni stepen koji su aṣḫabi priznali jedni drugima. Priznali su i tabi’ini i učenjaci prvih predhodnika. Oni su spoznali njihov stepen a ostali, ološi, neznalice i zabludjeli se suprostavljaju njima.

Zbog toga je znak licemjestva mrziti ensarije, a znak vjerovanja voliti ensarije a kako tek sa muhadžirima, a muhadžiri su bez sumnje bolji od ensarija. Preče ukazuje na vjerovanje voliti muhadžire kao što još više ukazuje na licemjerstvo mrziti muhadžire. A kako tek ako mržnja i neprijateljstvo započinje sa Abu Bakrom,’Umarom, ’Usmanom, ’Alijom i njihovom braćom od najuglednijih aṣḫaba neka je Allâh zadovoljan njima?

Sljedbenicima Ibn Seb’a al-Jehudi je on bolji od Abu Bakra i ’Umara ma ša’ Allâh!?  Sljedbenicima Ibn Seb’a al-Jehudi je škola Ibn Seb’a bolja od škole Muḫammeda kao i Rafiḍijama i Ḥawaridžima Allâh ih nagrdio, svi su oni od škole Ibn Seb’a. Rafiḍije i Ḥawaridž su se digli protiv ’Usmana i nakon toga su od njih nastali Rafiḍije i Ḥawaridž. Oni su svi studenti i sljedbenici Ibn Seb’a. Po njihovom mezhebu – Allâh ih nagrdio – učenici Ibn Seb’a su ma ša’ Allâh vjernici dok među učenicima Muḫammedovim nije bilo vjernika sem trojice ili četvorice ili desetorice kako to Rafiḍije kažu.
______________________________________________________________
[1] ”Musned Imâm Aḫmed”, iz musneda ’Abdullaha ibn ’Umera, Ḫadiş br. [4626]. Rekao je Aḫmed Šakir: ”Lanac je autentičan”.”Al-Buḥari” Kitab Fadail-uṣ-Ṣaḫaba, Poglavlje ”Prednost Abu Bakra nakon Poslanikaصَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم ”, Ḫadiş  br. [3655], bez dodatka ”Zatim bi šutjeli.””Al-Buḥari” Kitab Fadailus-Ṣaḫaba, Poglavlje ”Vrline ’Usmana bin Affana Abi ’Amrun al-Qureši”, Ḫadiş  br. [3797], bez ”Zatim bi šutjeli.” ali sa dodatkom ”Zatim bi ostavili aṣḫabe Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم  bez davanja prednosti ikome od njih nad ostalima.””Sunen at-Tirmiẕi” Kitab-ul-Menakib, Poglavlje ”Vrline ’Usmana bin Affana”, Ḫadiş  br. [3707], bez dodatka ”Zatim bi šutjeli.” Rekao je Šajḫ al-Albâni: ”Autentičan”.
[2] Izvor je spomenut ranije
[3]”Al-Buḥari” Kitab-ul-Megazi, Poglavlje ”Odlike učesnika na Bedru”, Ḫadiş br. [3983].
”Muslim” Kitab Fadail-uṣ-Ṣaḫaba, Poglavlje ”Odlike učesnika na Bedru”, Ḫadiş br. [2494].
[4]”Muslim” Kitab Fadailus-Ṣaḫaba, Poglavlje ”Odlike aṣḫaba drveta, onih koji su dali prisegu ar-Radvan, neka je Allâh zadovoljan njima”, Ḫadiş br. [2496].
[5]”Musned Imâm Aḫmed”, iz musneda ’Abdullaha ibn ’Umara, Hadis br. [4626]. Rekao je Avmed Šakir: ”Lanac je autentičan”. ”Al-Buḥari” Kitab Fadail-uṣ-Ṣaḫaba, Poglavlje ”Prednost Abu Bakra nakon Poslanikaصَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم ”, Ḫadiş br. [3655], bez dodatka ”Zatim bi šutjeli.”
”Al-Buḥari” Kitab Fadailus-Ṣaḫaba, Poglavlje ”Vrline ’Usmana bin Affana Abi ’Amrun al-Qureši”, Ḫadiş br.[3797], bez ”Zatim bi šutjeli.” ali sa dodatkom ”Zatim bi ostavili aṣḫabe Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلم  bez davanja prednosti ikome od njih nad ostalima.”
 ”Sunen et-Tirmiẕi” Kitab-ul-Menakib, Poglavlje ”Vrline ’Usmana bin Affana”, Ḫadiş br. [3707], bez dodatka ”Zatim bi šutjeli.” Rekao je Šajḥ al-Albani: ”Autentičan”.
[6] ”Al-Buḥari” Kitab Fadail-uṣ-Ṣaḫaba, Poglavlje ”Kada bih uzeo za prijatelja”, Ḫadiş br. [3673].
[7] ar.zindîk – ateista, nevjernik.
[8] ar. rafaḍa – ne prihvatanje, odbijanje, poricanje.