“Temelji Sunneta” (ar. “Uṣûl-us-Sunnah”)
Imâma Aḫmeda bin Ḫanbela
بسم الله الرحمن الرحيم
Komentar cijenjenog Alima Dr. Rabî` bin Hâdî al-Madḥalî – Allâh ga sačuvao
و أن لا يخاصم أحدا و لا يناظره و لا يتعلم الجدال فإن الكلام في القدر و الرؤية و القرآن و غيرها من السنن مكروه منهيٌ عنه لا يكون صاحبه – و إن أصاب بكلامه السنة- من أهل السنة حتى يدع الجدال و يسلم و يؤمن بالآثار
Da se ne raspravlja i da diskutuje sa bilo kim (o vjeri), niti da se uči kako da polemiše. Jer zaista je kelam (teologička retorika) o određenju, viđenju (Allâha), Qur’anu i ostalim stvarima od Sunneta, pokuđena i zabranjena! Onaj ko to čini neće, pa makar i potrefio istinu svojim govorom, biti od Ahl-us-Sunnah (sljedbenika ispravnog puta) sve dok ne napusti raspravljanje, i sve dok se ne bude pokorio i vjerovao u predaje (aşar).
Savjetuje (Imâm Aḫmed) ostavljanje raspravljanja “Jer zaista je kelam (teologička retorika) o određenju, viđenju (Allâha), Qur’anu i ostalim stvarima od Sunneta, pokuđena i zabranjena!” Postoje ḫadişi koji govore o zabrani raspravljanja i polemisanja. Jedne prilike je Poslanik izašao i vidio ljude kako se raspravljaju o određenju. Tada se je naljutio toliko, kao da mu se na licu otvorio nar, pa reče: “Hoćete li da konfrontirate dijelove Allahove knjige jedne sa drugima?”[1] Veoma je žestoko osudio ovo, a to je dokaz da zabrana raspravljanja o određenju i drugim stvarima spada u pitanja aqide..
“Onaj ko to čini neće, pa makar i potrefio istinu svojim govorom, biti od Ahl-us-Sunnah” Imâm Aḫmed je bio strog kada je u pitanju rasprava, tako da oni koji govore: “Ne može se doći do Sunneta osim kroz raspravu i diskusiju,” nisu u pravu.
Bilo kako bilo, ove riječi (Imâm Aḫmed) se ne mogu uzeti bez iznimke, jer nam je Allâh dozvolio raspravu:
ادْعُ إِلَىٰ سَبِيلِ رَبِّكَ بِالْحِكْمَةِ وَالْمَوْعِظَةِ الْحَسَنَةِ وَجَادِلْهُم بِالَّتِي هِيَ أَحْسَنُ إِنَّ رَبَّكَ هُوَ أَعْلَمُ بِمَن ضَلَّ عَن سَبِيلِهِ وَهُوَ أَعْلَمُ بِالْمُهْتَدِينَ
“I sa njima na najljepši način raspravljaj.” [an-Naḫl : 125]
Tako da ako diskusija upotpuni uslove i taj sa kim se diskutuje želi istinu a ne ponos, tvrdoglavost i inat, onda mu pojasni na najljepši način, ali ako počne naginjati na srdžbu ili natjecanje ili uzdizanje ostavi ga!
Dolazili su kod Šajḫa Ibn Bâza neki od pripadnika ḥawâridža pa su diskutirali o nekim stvarima i dolazili su mu neki od rafiḍija i raspravljali o nekim stvarima.
Na kraju kaže (Imâm Aḫmed): “sve dok ne napusti raspravljanje, i sve dok se ne bude pokorio i vjerovao u predaje (aşar).” Ovo je obavezujuće, da se vjeruje u predaje i da se prenose narodu i da se pojasne i razjasne ako ih je teško razumjeti. Ako vidiš nekoga ko diskutuje na lijep način i želi se okoristiti, pojasni mu, ako ima neku smutnju (šubha) odkloni mu je sa plemenitošću, mudrošću i lijepim riječima. A ako samo želi da se raspravlja i svađa, nemoj debatirati sa njim jer taj ne želi istinu i sa njim ne možeš doći do rezultata.
__________________________________________
[1] ”Sunen Ibn Madže” Uvod, Poglavlje o određenju, Ḫadiş br. [85]. Rekao je Šajḥ al-Albani: “Ḫasen ṣaḫiḫ”