“Temelji Sunneta” (ar. “Uṣûl-us-Sunnah”)

Imâma Aḫmeda bin Ḫanbela

بسم الله الرحمن الرحيم

Komentar cijenjenog Alima Dr. Rabî` bin Hâdî al-Madḥalî – Allâh ga sačuvao

“Vjerovati u viđenje (ru’jah, tj. da će Allâh biti viđen na Sudnjem Danu), kao što je to prenešeno od Allâhovog Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ  u vjerodostojnim ḫadişima. I (vjerovati) da je Poslanik صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ  vidio svog Gospodara, jer je tako prenešeno od Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ  i to je vjerodostojno i ispravno prenešeno od Qatade, on od Ikrime a on od Ibn Abbâsa. Tako je prenio i al-Ḫakem ibn Abân, on od Ikrime a on od Ibn Abbasa. Također, ’Ali bin Zajd on od Jusufa bin Mahrâna on od Ibn Abbâsa. A ḫadiş kod nas (tj. naš stav jeste da) treba uzeti takav kakav jeste onako kako je to prenešeno od Allahovog Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ  . A teologička retorika o tom ḫadişu je novotarija, već moramo vjerovati u ḫadiş onako kako je prenešen i zabranjeno je raspravljati o tom ḫadişu sa bilo kim.

Rekao je (Imâm Aḫmed): “Vjerovati u viđenje (ru’jah, tj da će Allâh biti viđen na Sudnjem Danu), kao što je to prenešeno od Allâhovog Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ  u vjerodostojnim ḫadişima.” već smo govorili o viđenju ranije.

I (vjerovati) da je Poslanik صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ  vidio svog Gospodara, jer je tako prenešeno od Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ  i to je vjerodostojno i ispravno prenešeno od Qatade, on od Ikrime a on od Ibn Abbâsa.

Tako je prenio i al-Ḫakem ibn Abân, on od Ikrime a on od Ibn Abbâsa.
Također, ’Ali bin Zajd on od Jusufa bin Mahrân a on od Ibn Abbâsa.
 A ḫadiş kod nas (tj. naš stav jeste da) treba uzeti takav kakav jeste.

Desilo se razilaženje o ovom pitanju, dali je Allâhov Poslanik صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ  vidio svog Gospodara u noći mi’radž ili nije?

Neki ljudi su se zakačili za ovaj (spomenuti) govor Ibn Abbâsa i za govor Imâma Aḫmeda. Zatim su iz njihovih riječi razumjeli da oni kažu: Muḫammed je vidio svog Gospodara očima.

Šajḥ-ul-Islam (Ibn Tejmijje) je rekao: “Aḫmedov govor i govor ibn Abbâsa ponekad nailazi neograničeno (općenito) a ponekad ograničeno (specifično). Dakle “neograničeno” je kada ibn Abbâs kaže “vidio je svog Gospodara”, a nalazimo u njegovom govoru to što podrazumjeva da je vidio svog Gospodara srcem.”

Ispravno je to što je rekao Ibn Tejmijje: U Allâhovoj Knjizi nije utvrđeno niti u Sunnetu Allâhovog Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ  da je Muḫammed vidio svog Gospodara (očima). (U svakom slučaju) govor Ibn Abbâsa je meûqûf [1] a istovremeno je povezan, a vezanje sa izvornim tekstovima koji su spomenuti kao povezani je pravilnije. Stoji u “Ṣaḫiḫ Muslim” da je on (صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ ) vidio svog Gospodara srcem dva puta [2] kao što Allâh kaže:

مَا كَذَبَ الْفُؤَادُ مَا رَأَىٰ

“Srce nije poreklo ono što je vidio.” [an-Nedžm 11]

I Allâh kaže:

وَلَقَدْ رَآهُ نَزْلَةً أُخْرَىٰ

“On ga je i drugi put vidio.” [an-Nedžm 13]

Dakle dva puta.

Upitana je ’Aiša, u ḫadişu koji prenosi Mesruq ona kaže: “Tri su stvari, ako ti iko bude to rekao onda je veliku neistinu rekao o Allâhu”, među tim stvarima je spomenula “ko kaže da je Muḫammed vidio Allâha onda je veliku neistinu rekao o Allâhu.” Tada je Mesruq rekao: Polahko o Majko Vjernika, zar ne kaže Allâh “Srce nije poreklo ono što je vidio.” [an-Nedžm 11] “On ga je i drugi put vidio.”[an-Nedžm 13]? Odgovorila mu je: “Ja sam prva od ovog ummeta koja je pitala Allâhovog Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ  o ovome” Rekla je: “to je Džibrila Poslanik صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ  vidio, kao što je Poslanik صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ  rekao da ga je vidio u njegovom (originalnom) obliku kakvom ga je Allâh stvorio dva puta, vidio ga je kako se spušta sa nebesa i kako prekriva sve što je između nebesa i zemlje, znači nije ga vidio u njegovom (originalnom) obliku kakvom ga je Allâh stvorio osim dva puta. Vidio ga je kako je zahvatio sve što je između nebesa i zemlje zbog njegove ogromne veličine. Taj ajet se odnosi na Muḫammedovo viđenje Džibrila.”[3]

I Poslanik صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ  je upitan o ovome kao što se to spominje u ḫadişu koji prenosi Abu Ẕerr, kao dodatak ’Aišinom ḫadişu, da je (Poslanik صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ) rekao: “Svjetlost, kako da Ga vidim?” [4] znači daleko, eliminiše vid.

A lance koje je (Imâm Aḫmed) spomenuo do Ibn Abbâsa, u oba postoji slabost.

“Prenešeno je od Qatade, on od Ikrime a on od Ibn Abbâsa.”

“Prenio je al-Ḫakem ibn Abân, on od Ikrime a on od Ibn Abbâsa.” al-Ḫakem ibn Abân je povjerljiv ali ima grešaka[5] to je što se tiče ovog lanca.

U drugom lancu je ’Ali bin Zajd bin Džad’ân slab [6], a u tom istom lancu je i Jusuf bin Mahrân a on je nepoznat, od njega ne prenosi niko osim ’Ali bin Zajd bin Džad’ân [7] . Dakle ova dva lanca su meuqûf. Riječi “meuqûf (zaustavljene) na Ibn Abbâsa” su u kontradiktornosti sa “al-marfû’ (podignutim) do Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ ” a ako se kose meuqûf i marfû’ kojem govoru ćemo dati prednost?

To je dakle ako bismo htjeli da uzmemo to kao da se misli na viđenje okom, dakle ovo ako bismo popustili. Međutim, ispravno je, ako bi se utvrdili ovi ḫadişi da se to mora ograničiti i precizirati sa autentičnim ḫadişima da je “vidio svoga Gospodara srcem”. Dakle to da Ibn Abbâs potvrđuje viđenje se veže za to da je Poslanik صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ  vidio svojim srcem. Rekao je Ibn Tejmijje: “Imâm Aḫmed potvrđuje viđenje i ograničava.” A ispravno je to da je ograničeno.

Dakle u ovome nema razilaženja među aṣḫabima, dok sljedbenici svojih prohtjeva koji žele utvrditi razilaženja u temeljima i u aqidu govore: “I aṣḫabi su se razilazili u aqidi.” Ovo je laž, nisu se razilazili. ’Aiša je negirala viđenje očima, a Ibn Abbâs nije potvrdio viđenje očima nego viđenje srcem, pa gdje je razilaženje? Nema u ovome razilaženja, zar ne?

Zatim (Imâm Aḫmed) završava svoj govor o ovome i kaže: “A ḫadiş kod nas (tj. naš stav jeste da) treba uzeti takav kakav jeste.” Moglo bi se od ovoga zaključiti da je mislio na to da je Poslanik صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ  vidio svog Gospodara očima, temeljeći to na ḫadişu Ibn Abbâsa, a vidjeli ste šta se govori o ḫadişu Ibn Abbâsa i o tome da se ne može uzdići na stepen autentičnosti možda čak ni na stepen dobrog (ḫasen ḫadişa). Zatim, taj govor je ograničen i preciziran autentičnim ḫadişima. Tako da se njegov opšti govor precizira ograničenim – Allâh vam se smilovao. Rezultat svega ovoga jeste da među aṣḫabima nema razilaženja o ovome.

Međutim, govor Imâma Aḫmeda je uticao na neke u zadnje vrijeme pa su pomislili da je Muḫammed صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ   vidio svog Gospodara očima, a ovo mišljenje je pogrešno jer je govor Imâma Aḫmeda bio preciziran i ograničen (autentičnim predajama).
_________________________________________________________________

[1] Ar. meuqûf je vrsta ḫadişa tj. zaustavljen na govoru nekoga od aṣḫaba, u ovom slučaju na govoru Ibn Abbâsa. Suprotno od meuqûf jeste merfû’ tj. podignut do govora Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ .
[2] ”Muslim” Kitab-ul-Imân, Poglavlje “Značenje govora Uzvišenog Allâha “On ga je i drugi put vidio.” i dali je Poslanik صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ vidio svog Gospodara u noći mi’radž?” Ḫadiş  br. [176].
[3] ”Muslim” Kitab-ul-Imân, Poglavlje “Značenje govora Uzvišenog Allâha “…” i dali je Poslanik صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ vidio svog Gospodara u noći mi’radž?” Ḫadiş br. [177].

[4] ”Muslim” Kitabul-Iman, Poglavlje “O govoru Poslanika صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ : “Svjetlost, kako da Ga vidim?” i o njegovom صَلى اللهُ عَليْهِ وَ سَلمَ  govoru: “Vidio sam svjetlost.” “ Ḫadiş br. [178].

[5] Rekao je al-Ḫafiẕ (Ibn Ḫadžer) o njemu u knjizi “Takrib”: “Povjerljiv rob (’âbid) ima grešaka”.

[6] Rekao je al-Ḫafiẕ (Ibn Ḫadžer) o njemu u knjizi “Takrib”: “Slab”. I Šajḥ al-Albâni je rekao o njemu u knjizi “Silsilat-uṣ-Ṣaḫiḫa” pod ḫadişom br. (167): “To što je tačno o njemu jeste da su se učenjaci razišli i da je tačnije to da je slab, a to je potvrdio i al-Ḫafiẕ (Ibn Ḫadžer)  u “Takrib”, smatraju ga slabim zbog njegovog slabog pamćenja ne zbog toga što je loš. Ḫadişi ovakvih kao što je on se smatraju dobrim a ako se proprate mogu biti i autentični.”

[7] Rekao je al-Ḫafiẕ (Ibn Ḫadžer) o njemu u knjizi “Takrib”: “Ne prenosi od njega niko sem Ibn Džad’âna, a on je mehkog govora (tj slab).”